Bolesti zavisnosti spadaju u psihijatrijske poremećaje, predstavljaju skupinu više bolesti, a po
medicinskim klasifikacijama bolesti su podeljenje na osnovu sredstva/supstance od kojih je
osoba zavisna.
Postoje mnoge supstance od kojih osoba može da bude zavisna, kada govorimo o hemijskim
zavisnostima, a spisak je podugačak, obzirom na to da u poslednje vreme zbog tehnološkog
napretka, postoje brojne, nove sintetičke droge. Takođe, postoje i takozvane bihejvioralne
zavisnosti, kod kojih osoba nije zavisna od neke konkretne droge, već od nekog ponašanja, a
koje se ponavlja, vodi u hronocitet, te osoba obolela od ove vrste zavisnosti postaje vremenom
okupirana ovom radnjom i disfunkcionalna u porodičnom, poslovnom i socijalnom miljeu, a
ostavljaju i brojne ekonomske i psihofizičke posledice, u ove zavisnosti spadaju patološko
kockanje, zavisnost od video igara, pornografije i mnoge druge.
Droge, odnosno psihoaktivne supstance se mogu svrstati u razne podele, te se tako mogu
podeliti na osnovnu glavnog dejstva koje prouzrokuju na centralni nervni sistem:
- Depresori: alkohol, opijati, sedativi, hipnotici i inhalansi
- Stimulansi: kokain, amfetamin, ekstazi, marihuana
- Halucinogeni: LSD, meskalin, psilocibin
Hemijske zavisnosti su otprilike i klasifikovane na osnovu ove podele u medicinskim klasifikacijama bolesti zbog lakše dijagnostike i lečenja. Međutim, postoje i podele prema kojima se psihoaktivne supstance dele na legalne (alkohol i nikotin, sedativi, u nekim zemljama marihuana) i nelegalne (opijati, stimulansi, halucinogeni i druge), na socijalno prihvatljive (alkohol i nikotin) i neprihvatljive. A vrlo često se u svakodnevnom govoru i žargonu mogu čuti nazivi poput ’’lakih’’ i ’’teških’’ droga. Zbog toga su bolesti zavisnosti jedna teška kategorija u
psihijatriji, ostavljaju po obolelog i porodicu ne samo zdravstvene komplikacije i posledice, već i
pravne, a takođe i socijalne i mnoge druge. Neophodno je zdravstveno prosvećivanje
stanovništva i rad na preventivi, najčešće u školskom periodu kako bi se brojne zablude i
predrasude razbile, a sam proces lečenja kasnije olakšao. Naime, ne postoje lake i teške droge,
uistinu, neke droge, koje se u žargonu svrstavaju u teške a kao što su na primer opijati, imaju
veći adiktivni potencijal, te osoba može postati zavisna već nakon par korišćenja ove supstance.
Neke droge koje se žargonski svrstavaju u lake, kao na primer marihuana, je potrebno duže
koristiti kako bi osoba postala zavisna, ali već nakon par puta korišćenja mogu ostaviti trajne
posledice po psihičko zdravlje. Ove posledice su najčešće u vidu psihotičnih poremećaja, čak i
Shizofrenije, koje je najteže duševno oboljenje. U mnogim državama i kulturama je socijalno
prihvatljivije da se konzumira alkohol, među tim državama je i naša zemlja, te se alkoholizam
mnogo kasnije prepozna, tek u trenutku kada obolela osoba ostavi posledice po porodicu,
ostane bez posla ili ima probleme sa zakonom, što dodatno otežava proces lečenja i rehabilitacije.
Islamksa kultura i religija pak zabranjuju upotrebu alkohola, ali u verskoj knjizi –
Kuran nije zapisano da su opijati zabranjeni, sve zbog toga što u vreme pisanja Kurana nije bio
poznat opijum i derivati opijuma. Tako imamo slučaj da je opijatska zavisnost mnogo češća u
islamskim zemljama, mnogi derivati opijuma dolaze iz ovih zemalja, a i mnogo je teže lečiti
opijatsku zavisnost kod osoba koje pripadaju ovoj kulturi, kao i alkoholizam u našoj, jer ne
postoje dovoljna socijalna i kulturološka ograničenja i sam pojam zavisnosti od ovih supstanci u
društvu.
Kod bolesti zavisnosti postoje i mnoge druge otežavajuće okolnosti, kao što je na primer i
propisivanje lekova, najčešće iz grupe sedativa (stručno benzodijazepina), te često imamo
slučajeve da pacijenti koji imaju neki psihički problem ili tegobu koriste sami ovu grupu lekova u
svrhu samolečenja, zbog izrazite stigme u društvu da odu na pregled kod psihijatra. Obično
koriste ove lekove na neodgovarajući način, vremenom povećavaju doze i postaju zavisne.
Uloga psihijatra je velika u današnjem društvu, zakažite na vreme pregled i seansu kod
psihijatra, nemojte da trpite i čekate da se simptomi razviju i otežaju, sve je moguće ukoliko se
adekvatno i na vreme leči.