Hajde da prvo definišemo pojmove navika i zavisnost.
Navika je naučeni, tokom razvoja ličnosti, stečeni oblik ponašanja u različitim sferama. Formira se dugotrajnim ponavljanjem, te navike mogu uticati i na mišljenje a posebno na vrednovanje po estetskim, moralnim i drugim kriterijumima. Navika predstavlja rutinski oblik ponašanja koji se dešava na podsvesnom nivou i o kome ne moramo da razmišljamo. To su svi oni oblici ponašanja koji se obavljaju po nekoj nužnosti, sami od sebe, često bez aktivnog učešća naše svesti.
Zavisnost ili adikcija podrazumeva neodoljivu potrebu da se uzme neka supstanca ili uradi neka radnja i pred toga što ne postoji realna potreba za tom akcijom. Na nastanak zavistnosti utiču struktura ličnosti (zavisna, emocionalno nestabina ličnost, opsesivna ličnost), genetika, porodična situcija, preživljana trauma, potreba za kontrolom, nisko samopouzdanje, perfekcionizam. Zavisnost može biti fizička – zavisnost od razlilitih psihoaktivnih supstanci ili bihevioralna – zavisnost od nekog ponašanja. Kod obe vrste zavisnosti ponašanje se ponavlja, vodi u hronicitet, te obolela osoba postaje vremenom okupirana ovom radnjom što može dovesti u disfunkcionalnosti u porodičnom, poslovnom i socijalnom miljeu, što može imati brojne ekonomske posledice. Osnovne karaktreistike zavisnosti su žudnja i impulsivnost, i prisustvo apstinencijalnog sindroma.
Da li je uopšte bilo koja zavisnost pa čak i od pozitivnih navika predstavlja zdravu opciju?
Jasno je da kada govorimo o zavisnostima nema zdrave opcje, sve što u osnovi ima prisilu, impulsivnost, apstinencijalni sy., nezadovoljstvo ili tugu, strah, osećanje krivice (ako se preskoči trening npr. Ili šetnja), racionalizaciju određenog ponašnja (ustaje u 5 ujutru i ide na trenng pre posla, trči 10km ili 20km pre posla). Zdrava opcija bi podrazumevala uživanje u nekom ponašanju, relaksiranost, odsustvo svih navedenih osećanja, sprovođenje određenog ponašanja u razumnim vremenskim intervalima u razumnoj učestlosti. Uzmimo na primer fizičku aktivnost. Gde je granica zavisničkog ponašanja i zdravog često se postavlja kao pitanje? Fizička aktivnost je važna jer pomaže održanju somatskog i psihičkog zdravlja, samopouzdanja, a na neki način i socijalne sfere života. Fizička aktivnost je dobar način da se oslobodimo stresa, korisno ispunimo vreme (npr. šetnja sa prijateljima, partnerom, u lepom okruženju u prirodi). Bavljenje fizičkom aktivnošću ne pomaže samo da se održi zdrava telesna masa, već i poboljša kardiovaskularno zdravlje, jačaju mišići i podiže raspoloženje. Fizikča aktivnost čije odusustvo dovodi do u ranijem delu teksta navedenih osećanja predstavlja oblik kompulzivnog ponašanja.
Faktori koji diktiraju granicu zdravlje/bolest su neurobiološki faktori, sociokulutrološki (mediji) i psihološki (preosetljivost, inferiornost, stid, nezadovoljstvo telom, internalizacija idealnog telesnog izgleda, samopouzdanje, perfekcionizam), fiziološki (telesna masa), preživljena trauma. Sve to može dovesti do potrebe da se uspostavi unutrašnja kontrola. U nekoj fazi života koja je povezana sa više strahova, problema, može doći do toga da se pređe granica jer na taj način osoba može da ”pobegne” od problema, da se zombira… Kada se pređe granica nekog ponašanja, kada je ono povezano sa u ranijem delu teksta navedenim osećanjima (anksioznost, nezadovoljstvo, osećanje krivice, kajanje, kompulzija), i remećenjem svakodnevnog života, onda govorimo o simptomu ili sindromu, ili o nekom poremećaju. Tada govorimo o odreženom obliku zavisnosti, potencijalnom hronocitetu, te osoba obolela postaje vremenom okupirana ovom radnjom i disfunkcionalna u porodičnom, poslovnom i socijalnom miljeu, a često se javljaju psihičke smetnje: anksioznost, depresivnost, gubitak volje, izolacija, osećanje odbačenosti, više osećaju sramotu, poniženje, a prisutno je i nisko samopoštovanje. Bolest vremenom velikoj meri remeti psiho-socijalno funkcionisanje i značajno narušava kvalitet života obolelih.
Na koji način ovi trendovi imaju uticaj na život mladih?
Mogu imati i pozitivan i negativan uticaj. Zavisi od toga ko savetuje-da li profesionalci ili osobe koje su i same bolesne od nekog oblika zavisnosti i same imaju problem. Društvene mreže su prepune instant savetodavaca, neadekvatno edukovanih, a često su to osobe koje se i same bore sa nekom od teškoća iz sfere mentalnog zdravlja. Uočljivo je da su te osobe mnogo agresivnije i intenzivnije u svojim savetima i lakše dolaze do pratilaca na društvenim mrežama. Osim toga savremeni trednovi nude određene stereotipe izgleda. ”Što se više približim željenom stereotipu osećam se posebnije i jedinstvenije”-može da pomisli mlada osoba. Jedna od mogućnosti da se postigne osećanje sigurnosti je ”gospodarenje” telom. Nepoverenje prema osećanjima, strah od zavisnosti od drugog, pokreće gospodarenje potrebama tela. Izgled tela je predmet kulta, a da bi se postigao taj ideal neophodno je držati dijetu, vežbati, iscrpljivati se. Sve savete o načinu da se to postigne-šta se sme a šta nikako ne sme, koliko puta nedeljno mora da se trenira, koliko puta nedeljno smemo ili moramo jesti odreženu hranu čujemo na društvenim mrežama od ”uverljivih” ali samozvanih stručnjaka.