Malo se radi na preventivi, a preventiva i edukacija su ključne. Da sprečimo nastanak bolesti, unapredimo zdravlje pravilnom ishranom-na to možemo uticati. Na genetiku ne možemo. Al na pravilne izbore u zadovoljavanju osnovne životne potrebe-potrebe za hranom, možemo. Kako bi produžili životni vek i poboljšali kvalitet života, treba misliti i raditi na vreme. …..Dodala bih i da ljudi u zrelim godinama-žene dosta vremena provode na poslu, pa nemaju vremena da kuvaju i pribegavaju što brže-to bolje, ali to sve utiče i na razvoj gojaznosti u takvim porodicama , porast stope gojazne dece. Nema se dovonjno vremena za šetnje, fizičku aktivnost. Nema se vremena za zajednički ručak, večeru. Sve to dalje utiče na izgradnju labavog temelja na izgradnji našeg organizma- kostiju, mišića, a pri tom kad dodamo još i stres, sve to vodi u bolest i skraćuje životni vek.
Preporuka je-Eliminisanje iz ishrane sve one prerađene hrane i hrane sa visokim sadržajem šećera, zasićenih masti i natrijuma je važan korak ka što dužem i zdravijem životu. Kako bi organizam zaštitili od povećanog oksidativnog stresa i štetnog dejstva slobodnih radikala (što ubrzava proces starenja i vodi u bolest) potrebno je povećati unos antioksidanasa- (vitamin A, vitamin C, vitamin E, polifenoli (kafa, čaj, vino, kakao) , flavonoidi, koenzim Q10. Što šareniju kombinaciju povrća i voća za svaki obrok -crveno, žuto, narandžasto- sadrži beta karotene koji su moćni antioksidansi. Likopen iz paradajza, lubenice i grejpfruta, izotiocijanati iz kupusa i brokolija, katehini koji se nalaze u jabukama, pasulju i zelenom čaju. Flavonoidi i antocijani iz tamno plave i ljubičaste boje-borovnice, ribizle, kupine, grožđe. Antioksidansi usporavaju starenje. Obezbediti dovoljan unos proteina tokom dana (iz posnijih vrsta mesa, ribe, jaja, nemasnih mlečnih proizvoda-nemasno mleko, sir, kiselomlečni proizvodi). Fokusirati se na unos hranljivih materija uključujući kalcijum, vitamin D, vitamin B12, mononezasićene masne kiseline (maslinovo ulje) dijetalna vlakna. Vitamin D reguliše ulazak kalcijumja u mitohondrije, dovonjan nivo vitamina D u krvi nam produžava život za 5 godina. Jer vitamin d usporava skraćenje telomera u proseku za 5 godina (telomeri su vrhovi hromozoma koji ukazuju na moguću dužinu života). Vitamin D je najbolje uzimati uz masne obroke ujutru . Ne uveče jer može da utiče na melatonin u mozgu i kvalitet sna. U toku pripreme hrane koristiti prirodne biljne začine (kurkuma koja ima antioksidativno i antiinflamatorno dejstvo, šafran sadrži krocin i krocetin, vredne antioksidanse ….)
U dnevnom obroku treba da bude dosta povrća različitih boja , u obliku priloga i sveže salate (zelena, kupus, paradajz, masline) prelivenu maslinovim uljem. Kvalitetan protein iz mesa ili ribe, čaša crnog vina, zeleni čaj.
Dovoljana hidratacija- negazirana voda-jer voda je najbolje piće. Redovni i uravnoteženi obroci su bitni u održavanju zdrave telesne mase. Obezbediti dovoljno sna jer kada zaspimo ćelije u našem mozgu se skupljaju i prostor između njih se proširi za 60%, što onda povećava protok cerebrovaskularne tečnosti, koja ispira sve otpadne produkte reakcije koje su se odvijale dok smo bili budni. Osloboditi se od psihičkog stresa, ali podržati drugu vrstu telesnog stresa a to je vežbanje (šetnja ubrzan hod, 45 minuta)-svakodnevno.
Promena u ishrani treba da se odvija korak po korak, kako bi se telo prilagodilo promenama. Ni čemu ne treba pristupiti radikalno. U škole uvesti kao nastavni prednet Ishranu, kako bi se objasnio značaj hrane i ishrane našoj deci. Time utičemo na stvaranje zdravih generacija koji će steći znanja u oblasti zdravlja i hrane. A i preventivno uticati na razvoj svih bolesti od metaboličkih poremećaja, gojaznosti kao i poremećaja ishrane (anoreksije, bulimije, kompulzivnog prejedanja…)
Naša ljudska dužnost jeste da služimo kao primer našoj deci i damo ono koliko znamo i možemo-svim ljudima.